Биографија

Никола Тесла (1856-1943), српско-амерички научник, проналазач, филозоф и ерудита, један је од изузетних људи који су својим делима значајно унапредили развој цивилизације. Међународна електротехничка комисија је 1956. године у Међународном систему јединица по њему назвала јединицу магнетне индукције, Организација Уједињених Нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) уврстила је 2003. године Теслину архиву у међународни регистар Памћење света, док је Међународна астрономска унија једној мањој планети, откривеној 1952. године дала име 2244 Тесла. Тесла је патентирао велики број револуционарних проналазака а за допринос науци примио је дванаест почасних доктората и шест одликовања. Својим проналазачким радом, многим идејама и примером подстакао је стваралаштво и креативност многих људи жељних да наш свет начине бољим местом за живот.

Тесла је рођен 10. јула 1856. године у српској православној породици, у селу Смиљану, у пограничној војној области тадашње Аустрије (данас територија Републике Хрватске). Његов отац Милутин био је православни свештеник и ерудита, а мајка Георгина (Ђука) домаћица. Тесла је одрастао уз три сестре и брата који је трагично настрадао када му је било дванаест година. Основну школу и гимназију Никола Тесла је похађао у Смиљану и Госпићу. Од 1875. до 1878. године студирао је на Политехничкој школи у Грацу, а непосредно после очеве смрти (1879. године) слушао је и филозофију природе на Универзитету у Прагу.

У Будимпешти је током 1881. године био запослен у Централном телеграфском бироу, где је и започео свој велики проналазачки период, усавршивши телефонски уређај за појачање гласа. У фебруару 1882. године је дошао до револуционарне идеје о обртном магнетном пољу. Исте године преселио се у Едисоново Континентално друштво у Паризу, а 1883. године одлази у Стразбур, где производи први прототип индукционог мотора.

Следеће године, Тесла се доселио у Сједињене америчке државе где, са високим препорукама, почиње да ради у Едисоновој компанији у Њујорку. Пошто Едисонова фимра није редовно измиривала своје уговором преузете обавезе, Тесла већ 1885. године даје отказ и оснива своју компанију Tesla Electric Light and Manufacturing Co. Посвећује се изради мотора и генератора наизменичних полифазних струја.

Први патент "Комутатор за електричне динамо-машине", регистровао је у Америчком патентном заводу 6. маја 1885. године. Затим ради на лампним патентима. Истеран је из сопствене компаније 1886. године, па је приморан да копа канале, зарађујући тек неколико долара дневно. У периоду од 1887. до 1890. године пријавио је своје најпознатије патенте из области полифазних наизменичних струја, генераторе и моторе. Јавна демонстрација рада приликом предавања у Америчком институту електроинжењера, маја 1888. године, заинтересовала је компанију Вестингхаус за његов рад, и они откупљују првих седам Теслиних патената из области полифазних струја. У периоду 1888-1889. ради се на примени тих патената. У исто време, Tесла потписују прву светску франшизу са Џорџом Вестингхаусом, за реализацију прве централе на Нијагариним водопадима. Централа почиње са радом новембра 1896. године испоручујући струју до града Бафала, примењујући потпуно нов начин електродистрибуције у свету.
Тесла је америчко држављанство добио 1891. године а пред Америчким институтом електроинжењера у Њујорку одржао је предавање "Експерименти са наизменичним струјама врло високих фреквенција и њихова примена у вештачком осветљењу".

Од 1899. до 1900. године Тесла је радио у лабораторији у Колорадо Спрингсу, правећи  трансформаторе високог напона, усавршавајући високофреквентни трансформатор. У својим записима наводе да стационарне Земљине таласе можемо користити за бежични пренос енергије. Рад на Глобалном радио систему од 1901-1901. године, на торњу у Лонг Ајленду, Тесла није успео да заврши због недостатка средстава. У периоду од 1909-1922. године бавио се проналасцима у области машинства.

Још средином двадесетог века техничка документација обиловала је Теслиним изумима, а стручна литература и уџбеници тога времена користе више десетина појмова који носе презиме проналазача : Теслин калем, Теслин принцип, Теслина лампа, Теслине струје, Теслин индуктор, Теслина електротерапија, Теслини системи, Теслина теорија, Теслина пумпа… У његова најзначајнија открића, која су допринела светској науци и глобалном технолошком прогресу, најчешће се убрајају: обртно магнетно поље, индукциони мотор, полифазне наизменичне струје, генератор, систем производње и дистрибуције електричне енергије, Теслин калем и високофреквентни осцилатор, Теслин трансформатор, Теслина завојница, високофреквентне струје променљиве фреквенције, уређаји за бежични пренос, високонапонски апарати, вакуумске цеви за високе потенцијале, савремени брзинометар, многобројне турбине, логичко коло И (AND), апарати за регулацију резонантних кола, радио, и др. Велики број институција, организација и појединаца одали су почаст Теслином доприносу проналазаштву и науци. Међутим, недовољно је изучавана његова мировна, еколошка и филантропска мисао.

Веома практичан и делатан, Тесла је увек тежио да понуди конкретна решења проблема којима се бавио. У домену техничких истраживања и експеримената то јеочигледно, али његов утицај се једнако огледао на пољима која су мање изучавана, у области теорије мира и мировног активизма. Целога живота Тесла је својим односом према природи, животињама и људима настојао да унапреди свет својом великодушношћу и хуманошћу. Према људима је увек био благ, борио се за мирно решавање конфликата и сматрао као је људска дужност одрицање од насиља. Природа је била једна од Теслиних муза; у њој је проналазио изворе енергије, које јепреображавао на добробит човечанства, истовремено поштујући екосистем.

Организација Уједињених Нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) уписала је 2003. године Теслин архив у међународни регистар Памћење света, описујући великог научника следећим речима:
 
„Проналазач и научник, пионир у електрификацији, значајно је утицао на технолошки развој наше цивилизације открићем полифазног система. Овај систем је камен темељац савременог електромагнетног система производње, преноса и употребе електричних струја, електрицитета и комуникације… Сматра се веома креативним научником чије су идеје водиле многим открићима, без којих би наша цивилизација оскудевала у многим технолошким удобностима (радио, радар, телевизија, мотори свих врста, високо фреквентна поља, калемови, компјутери). Поједине његове идеје тек треба да буду остварене. Много испред свог времена, један је од првих који је постао свестан растућих енергетских проблема (1900) као последица својих чувених експеримената у Колорадо Спрингсу (1899-1900).“
 
Харвард, Јејл, Принстон, Колумбија, и други реномирани расадници знања подигли су бисту Николи Тесли у оквиру својих кампуса. Сећање на корифеја науке и хуманизма постало је планетарни феномен, чак и изван кругова природних наука: председници многих држава, високи представници међународних организација, нобеловци, познате филмске и музичке звезде одају му почаст. Књиге, стрипови, филмови, представе, музика, сликарство, вајарство, видео-игрице, свакодневно проналазе инспирацију у Николи Тесли. Поред миротворачких напора, човекољубља и борбе за људска права, Тесла је свој значајан, иако мање познат допринос, остварио и у домену екологије и филозофије.

(Детаљи Теслиног живота изложени су у делу Хронологија)

Признања
 
Иако за живота Никола Тесла никада није похађао докторске студије, Тесла је носилац, чак дванаест почасних доктората и једне почаснe магистратуре:

- Почасни докторат Колумбија Колеџа (1894)
- Почасна магистратура Универзитета Јејл (1894)
- Почасни докторат Техничког Универзитета у Бечу (1908)
- Почасни докторат Техничког факултета Универзитета у Београду (1926)
- Почасни докторатТехничког факултета Универзитета у Загребу (1926)
- Почасни докторат Чешког техничког универзитета у Прагу (1936)
- Почасни докторат Универзитета Поатје (1937)
- Почасни докторат Техничког универзитета Др Едвард Бенес у Брну (1937)
- Почасни докторат Грац-Леобен Универзитета технологије и рударства у Грацу (1937)
- Почасни докторат Политехничке Школе Краља Карла II у Букурешту (1937)
- Почасни докторат Универзитета у Паризу –Сорбона (1937)
- Почасни докторат Универзитета у Греноблу (1938)
- Почасни докторат Универзитета Св. Климент Охридски у Софији (1939)
 
Иако почасне академске титуле остављају највећи утисак, то нису била једина признања које је Тесла добио:
 
  • Орден Светог Саве другог реда (1892)
  • Орден Данила I за независност Црне Горе другог реда (1895)
  • Орден Светог Саве првог реда (1890)
  • Орден Југословенске Круне првог реда (1934)
  • Орден белог орла првог реда (1936)
  • Орден белог лава првог реда (1936)
  • Златнa медаљa „Елиот Кресон“ (1893)
  • Златнa медаљa „Томас Едисон“ (1904)
  • Медаљa „Џон Скот“ (1934)
  • Диплома дописног члана Српске краљевске академије (1894)
  • Диплома редовног члана Њујоршке академије наука (1907)
  • Диплома редовног члана Српске краљевске академије (1937)
  • Диплома почасног члана Националног удружења за електричну расвету (1893)
  • Диплома члана Америчког друштва за прогрес у науци (1848)
  • Диплома Америчког филозофског друштва
  • Диплома почасног члана Америчко електро-терапеутског друштва (1903)
  • Диплома почасног члана Друштва аустријских инжењера и архитеката (1908)
  • Диплома члана Америчког института електро-инжењера (1917)
  • Диплома почасног члана Радио клуба  Универзитета Харвард (1912)
  • Диплома члана Савеза радиоаматера Америке
  • Диплома о учешћу на Међународном конгресу електроинжењера у Паризу (1889)
  • Диплома почасног члана Дрштва „Српско јединство“ у Чикагу (1895)
  • Диплома члана утемељивача Српског православног црквеног пјевачког друштва „Вијенац“ (1898)
  • Диплома члана Националног географског друштва (1933)
  • Диплома почасног члана клуба Плава оловка
  • Диплома члана Друштва за заштиту природе (1910)
  • Диплома члана Америчког географског удружења (1917)
  • Диплома члана заштитника Радничког певачког друштва Никола Тесла (1934)
  • Почасна повеља Националног института за заштиту досељеника (1938)
 
Повратак на врх стране