London, Pariz, Gospić, Zagreb, Beograd (1892)

U Londonu je u Institutu elektroinženjera trećeg februara, a u Kraljevskom institutu četvrtog februara Tesla održao predavanje pod nazivom „Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visokog napona i visoke frekvencije“.  Predavanje je dosta neobično po svom obimu i trajalo je nekoliko sati ali su veliki broj eksperimenata i Teslin dar za besedništvo doprineli da publika pomno i bez daha prati izlaganje velikog pronalazača. Iz onoga što je prikazano na ovim predavanjima, jasno se vidi da je Tesla postavljao fundamentalna rešenja za neke pojave ali ih je retko dovodio do komercijalne primene, što je dovelo do toga da se njegovo ime često izostavlja prilikom imenovanja pronalazaka.
 
Prvo predavanje u Institutu je izazvalo veliko interesovanje engleskih naučnika i bio je pozvan na Kraljevski institut, gde ga je Džems Djuar dopratio do Faradejeve stolice i odavši mu sve počasti za njegov rad, ponudio ga viskijem koji je pio i sam Faradej. Zatim je usledilo još jedno predavanje na Kraljevskom institutu, na kom je predsednik Kraljevskog instituta, lord Rejli, duboko impresioniran Teslinim radom, savetovao naučnika da se usredsredi na jednu veliku ideju,  jer je rođeni istraživač.
 
Nakon Londona, Tesla je istovetno predavanje održao u Parizu, 19. februara 1892. godine u Francuskom društvu fizičara i Francuskom internacionalnom društvu elektrotehničara. Iako nije poznato da li je Tesla ostao u kontaktu sa frnacuskim fizičarima, u periodu od 1936. do 1938. godine je proglašen za počasnog doktora nauka u Parizu, Poatjeu i Grenoblu.
 
Nakon predavanja, Tesla je dobio vest da mu je majka jako bolesna i odmah se zaputio u Gospić. Teslina majka Đuka umrla je, izgleda, dan po njegovom dolasku 16. aprila, a odmah po majčinoj smrti, Tesla se i sam razboleo i otišao u posetu sestri Marici, a zatim u manastir Gomirje, kod ujaka Petra Mandića, koji je tada bio starešina tog manastira.
 
Zajedno sa ujakom Tesla odlazi u Zagreb na poziv gradonačelnika Armuša, zatim u posetu drugom ujaku Paji Mandiću u Varaždin, odakle je otputovao za Budimpeštu, da bi dao svoje mišljenje o uvođenju električnog osvetljenja. Susrevši se tamo sa predstavnicima uvaženih institucija iz Beograda, prihvata njihov poziv i na svom putu posećuje i Beograd.
 
U Beogradu je Tesla bio svečano dočekan na železničkoj stanici, kralj Aleksandar ga je odlikovao ordenom Sv. Save I stepena (koje Tesla nije mogao da primi da ne bi izgubio američko državljanstvo) a posetio je i Veliku školu. U Teslinu čast održan je i banket u kafani na Smutekovcu pored Vajfertove pivare, gde se, između ostalih, prisutnima obratio i Jovan Jovanović Zmaj, pesnik koga je Tesla neizmerno poštovao. Tokom boravka u Beogradu Tesla je sa profesorom Vojne akademije, Đorđem Stanojevićem pričao o izdavanju knjige na srpskom jeziku, koja bi sadržala njegove dotadašnje radove. To je bila prva knjiga o Tesli na srpskom jeziku i pod naslovom „Nikola Tesla i njegova otkrića“ izdata je 1894. godine u Beogradu.
 
Pri povratku u Ameriku, Tesla je putovao kroz Prusku, posetio Berlin gde se sreo sa Helmholcom  a potom i Bon gde se sreo sa Helmholcovim čuvenim učenikom Hajnrihom Hercom. Otputovao je i u Hamburg i potpuno iscrpljen krenuo ka Americi 16. avgusta 1892. godine. U Americi je bio oduševljeno dočekan, ali se on, odbivši sve počasti preselio u hotel Gerlah i nastavio sa daljim izvođenjem eksperimenata.
 
Povratak na vrh strane