Biografija

Nikola Tesla (1856-1943), srpsko-američki naučnik, pronalazač, filozof i erudita, jedan je od izuzetnih ljudi koji su svojim delima značajno unapredili razvoj civilizacije. Međunarodna elektrotehnička komisija je 1956. godine u Međunarodnom sistemu jedinica po njemu nazvala jedinicu magnetne indukcije, Organizacija Ujedinjenih Nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) uvrstila je 2003. godine Teslinu arhivu u međunarodni registar Pamćenje sveta, dok je Međunarodna astronomska unija jednoj manjoj planeti, otkrivenoj 1952. godine dala ime 2244 Tesla. Tesla je patentirao veliki broj revolucionarnih pronalazaka a za doprinos nauci primio je dvanaest počasnih doktorata i šest odlikovanja. Svojim pronalazačkim radom, mnogim idejama i primerom podstakao je stvaralaštvo i kreativnost mnogih ljudi željnih da naš svet načine boljim mestom za život.

Tesla je rođen 10. jula 1856. godine u srpskoj pravoslavnoj porodici, u selu Smiljanu, u pograničnoj vojnoj oblasti tadašnje Austrije (danas teritorija Republike Hrvatske). Njegov otac Milutin bio je pravoslavni sveštenik i erudita, a majka Georgina (Đuka) domaćica. Tesla je odrastao uz tri sestre i brata koji je tragično nastradao kada mu je bilo dvanaest godina. Osnovnu školu i gimnaziju Nikola Tesla je pohađao u Smiljanu i Gospiću. Od 1875. do 1878. godine studirao je na Politehničkoj školi u Gracu, a neposredno posle očeve smrti (1879. godine) slušao je i filozofiju prirode na Univerzitetu u Pragu.

U Budimpešti je tokom 1881. godine bio zaposlen u Centralnom telegrafskom birou, gde je i započeo svoj veliki pronalazački period, usavršivši telefonski uređaj za pojačanje glasa. U februaru 1882. godine je došao do revolucionarne ideje o obrtnom magnetnom polju. Iste godine preselio se u Edisonovo Kontinentalno društvo u Parizu, a 1883. godine odlazi u Strazbur, gde proizvodi prvi prototip indukcionog motora.

Sledeće godine, Tesla se doselio u Sjedinjene američke države gde, sa visokim preporukama, počinje da radi u Edisonovoj kompaniji u Njujorku. Pošto Edisonova fimra nije redovno izmirivala svoje ugovorom preuzete obaveze, Tesla već 1885. godine daje otkaz i osniva svoju kompaniju Tesla Electric Light and Manufacturing Co. Posvećuje se izradi motora i generatora naizmeničnih polifaznih struja.

Prvi patent "Komutator za električne dinamo-mašine", registrovao je u Američkom patentnom zavodu 6. maja 1885. godine. Zatim radi na lampnim patentima. Isteran je iz sopstvene kompanije 1886. godine, pa je primoran da kopa kanale, zarađujući tek nekoliko dolara dnevno. U periodu od 1887. do 1890. godine prijavio je svoje najpoznatije patente iz oblasti polifaznih naizmeničnih struja, generatore i motore. Javna demonstracija rada prilikom predavanja u Američkom institutu elektroinženjera, maja 1888. godine, zainteresovala je kompaniju Vestinghaus za njegov rad, i oni otkupljuju prvih sedam Teslinih patenata iz oblasti polifaznih struja. U periodu 1888-1889. radi se na primeni tih patenata. U isto vreme, Tesla potpisuju prvu svetsku franšizu sa Džordžom Vestinghausom, za realizaciju prve centrale na Nijagarinim vodopadima. Centrala počinje sa radom novembra 1896. godine isporučujući struju do grada Bafala, primenjujući potpuno nov način elektrodistribucije u svetu.

Tesla je američko državljanstvo dobio 1891. godine a pred Američkim institutom elektroinženjera u Njujorku održao je predavanje "Eksperimenti sa naizmeničnim strujama vrlo visokih frekvencija i njihova primena u veštačkom osvetljenju".
Od 1899. do 1900. godine Tesla je radio u laboratoriji u Kolorado Springsu, praveći  transformatore visokog napona, usavršavajući visokofrekventni transformator. U svojim zapisima navode da stacionarne Zemljine talase možemo koristiti za bežični prenos energije. Rad na Globalnom radio sistemu od 1901-1901. godine, na tornju u Long Ajlendu, Tesla nije uspeo da završi zbog nedostatka sredstava. U periodu od 1909-1922 godine bavio se pronalascima u oblasti mašinstva.

Još sredinom dvadesetog veka tehnička dokumentacija obilovala je Teslinim izumima, a stručna literatura i udžbenici toga vremena koriste više desetina pojmova koji nose prezime pronalazača : Teslin kalem, Teslin princip, Teslina lampa, Tesline struje, Teslin induktor, Teslina elektroterapija, Teslini sistemi, Teslina teorija, Teslina pumpa… U njegova najznačajnija otkrića, koja su doprinela svetskoj nauci i globalnom tehnološkom progresu, najčešće se ubrajaju: obrtno magnetno polje, indukcioni motor, polifazne naizmenične struje, generator, sistem proizvodnje i distribucije električne energije, Teslin kalem i visokofrekventni oscilator, Teslin transformator, Teslina zavojnica, visokofrekventne struje promenljive frekvencije, uređaji za bežični prenos, visokonaponski aparati, vakuumske cevi za visoke potencijale, savremeni brzinometar, mnogobrojne turbine, logičko kolo I (AND), aparati za regulaciju rezonantnih kola, radio, i dr. Veliki broj institucija, organizacija i pojedinaca odali su počast Teslinom doprinosu pronalazaštvu i nauci. Međutim, nedovoljno je izučavana njegova mirovna, ekološka i filantropska misao.

Veoma praktičan i delatan, Tesla je uvek težio da ponudi konkretna rešenja problema kojima se bavio. U domenu tehničkih istraživanja i eksperimenata to jeočigledno, ali njegov uticaj se jednako ogledao na poljima koja su manje izučavana, u oblasti teorije mira i mirovnog aktivizma. Celoga života Tesla je svojim odnosom prema prirodi, životinjama i ljudima nastojao da unapredi svet svojom velikodušnošću i humanošću. Prema ljudima je uvek bio blag, borio se za mirno rešavanje konflikata i smatrao kao je ljudska dužnost odricanje od nasilja. Priroda je bila jedna od Teslinih muza ; u njoj je pronalazio izvore energije, koje jepreobražavao na dobrobit čovečanstva, istovremeno poštujući ekosistem.

Organizacija Ujedinjenih Nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) upisala je 2003. godine Teslin arhiv u međunarodni registar Pamćenje sveta, opisujući velikog naučnikasledećim rečima:
 
„Pronalazač i naučnik, pionir u elektrifikaciji, značajno je uticao na tehnološki razvoj naše civilizacije otkrićem polifaznog sistema. Ovaj sistem je kamen temeljac savremenog elektromagnetnog sistema proizvodnje, prenosa i upotrebe električnih struja, elektriciteta i komunikacije… Smatra se veoma kreativnim naučnikom čije su ideje vodile mnogim otkrićima, bez kojih bi naša civilizacija oskudevala u mnogim tehnološkim udobnostima (radio, radar, televizija, motori svih vrsta, visoko frekventna polja, kalemovi, kompjuteri). Pojedine njegove ideje tek treba da budu ostvarene. Mnogo ispred svog vremena, jedan je od prvih koji je postao svestan rastućih energetskih problema (1900) kao posledica svojih čuvenih eksperimenata u Kolorado Springsu (1899-1900).“
 
Harvard, Jejl, Prinston, Kolumbija, i drugi renomirani rasadnici znanja podigli su bistu Nikoli Tesli u okviru svojih kampusa. Sećanje na korifeja nauke i humanizma postalo je planetarni fenomen, čak i izvan krugova prirodnih nauka: predsednici mnogih država, visoki predstavnici međunarodnih organizacija, nobelovci, poznate filmske i muzičke zvezde odaju mu počast. Knjige, stripovi, filmovi, predstave, muzika, slikarstvo, vajarstvo, video-igrice, svakodnevno pronalaze inspiraciju u Nikoli Tesli. Pored mirotvoračkih napora, čovekoljublja i borbe za ljudska prava, Tesla je svoj značajan, iako manje poznat doprinos, ostvario i u domenu ekologije i filozofije.
 
(Detalji Teslinog života izloženi su u delu Hronologija)

Priznanja
 
Iako za života Nikola Tesla nikada nije pohađao doktorske studije, Tesla je nosilac, čak dvanaest počasnih doktorata i jedne počasne magistrature:

- Počasni doktorat Kolumbija Koledža (1894)
- Počasna magistratura Univerziteta Jejl (1894)
- Počasni doktorat Tehničkog Univerziteta u Beču (1908)
- Počasni doktorat Tehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu (1926)
- Počasni doktoratTehničkog fakulteta Univerziteta u Zagrebu (1926)
- Počasni doktorat Češkog tehničkog univerziteta u Pragu (1936)
- Počasni doktorat Univerziteta Poatje (1937)
- Počasni doktorat Tehničkog univerziteta Dr Edvard Benes u Brnu (1937)
- Počasni doktorat Grac-Leoben Univerziteta tehnologije i rudarstva u Gracu (1937)
- Počasni doktorat Politehničke Škole Kralja Karla II u Bukureštu (1937)
- Počasni doktorat Univerziteta u Parizu –Sorbona (1937)
- Počasni doktorat Univerziteta u Grenoblu (1938)
- Počasni doktorat Univerziteta Sv. Kliment Ohridski u Sofiji (1939)
 
Iako počasne akademske titule ostavljaju najveći utisak, to nisu bila jedina priznanja koje je Tesla dobio:
 
  • Orden Svetog Save drugog reda (1892)
  • Orden Danila I za nezavisnost Crne Gore drugog reda (1895)
  • Orden Svetog Save prvog reda (1890)
  • Orden Jugoslovenske Krune prvog reda (1934)
  • Orden belog orla prvog reda (1936)
  • Orden belog lava prvog reda (1936)
  • Zlatna medalja „Eliot Kreson“ (1893)
  • Zlatna medalja „Tomas Edison“ (1904)
  • Medalja „Džon Skot“ (1934)
  • Diploma dopisnog člana Srpske kraljevske akademije (1894)
  • Diploma redovnog člana Njujorške akademije nauka (1907)
  • Diploma redovnog člana Srpske kraljevske akademije (1937)
  • Diploma počasnog člana Nacionalnog udruženja za električnu rasvetu (1893)
  • Diploma člana Američkog društva za progres u nauci (1848)
  • Diploma Američkog filozofskog društva
  • Diploma počasnog člana Američko elektro-terapeutskog društva (1903)
  • Diploma počasnog člana Društva austrijskih inženjera i arhitekata (1908)
  • Diploma člana Američkog instituta elektro-inženjera (1917)
  • Diploma počasnog člana Radio kluba  Univerziteta Harvard (1912)
  • Diploma člana Saveza radioamatera Amerike
  • Diploma o učešću na Međunarodnom kongresu elektroinženjera u Parizu (1889)
  • Diploma počasnog člana Drštva „Srpsko jedinstvo“ u Čikagu (1895)
  • Diploma člana utemeljivača Srpskog pravoslavnog crkvenog pjevačkog društva „Vijenac“ (1898)
  • Diploma člana Nacionalnog geografskog društva (1933)
  • Diploma počasnog člana kluba Plava olovka
  • Diploma člana Društva za zaštitu prirode (1910)
  • Diploma člana Američkog geografskog udruženja (1917)
  • Diploma člana zaštitnika Radničkog pevačkog društva Nikola Tesla (1934)
  • Počasna povelja Nacionalnog instituta za zaštitu doseljenika (1938)
 
 
Povratak na vrh strane