Long Ajlend

Tesla se iz Kolorado Springsa vraća u Njujork početkom januara 1900. godine. Tada je napisao svoj čuveni članak „Problem povećanja ljudske energije“, u kome iznosi da je napredak čovečanstva čisto mehanički proces, i da postoje tri načina za povećanje ljudske energije. Iako je članak prvobitno trebalo da ima četiri poglavlja, narastao je na šesnaest. U svom članku Tesla se osvrće na pitanje ishrane, duhovnosti, higijene i mnogih drugih aspekata ljudskog života. Tu se prvi put pojavljuje i ideja sagorevanja azota iz atmosfere i dobijanja đubriva koršćenjem visokofrekventne struje. U članku, takođe, kritikuje neznanje i zalaže se za čvrstu disciplinu i svetski mir, smatrajući da je rat negativna sila čiji se efekti mogu postupno umanjivati. Bavi se i pitanjem proizvodnje i korišćenja raznih materijala kao što su gvožđe, aluminijum i bakar i opisuje napore za dobijanje veće energije iz životne sredine. U završnom delu članka govori o atmosferi i počinje da se bavi pitanjem prenosa električne energije, prvo kroz jednu žicu, zatim kroz zemlju.
 Po Teslinim tvrdnjama, bežični prenos energije bi omogućio da se do svakog mesta na Zemljinoj kugli može dostaviti neophodna energija za osvetljenje i druge potrebe, ali pošto nikada nije završio projekat sistema bežičnog prenosa energije, ove tvrdnje nisu praktično dokazane. Danas je bežični prenos električne energije našao široku primenu ali samo za prenos malih signala u telekomunikaciji.
 
Da bi proučavao ideju bežičnog prenosa električne energije, Tesla je locirao svoju radio-stanicu u Vordenklifu, na Long Ajlendu, koji je udaljen oko 60 milja od Njujorka. Po projektu Stenforda Vajta, čuvenog arhitekte tog vremena, kula je trebalo da bude visine oko 50 metara sa džinovskom bakarnom loptom na vrhu čiji bi prečnik bio celih 30 metara.
Ovu ideju Svetske radio-stanice Tesla je proučavao nadajući se da će finansijski deo projekta biti rešen u hodu. Ovaj projekat podržao je DŽ.P. Morgan sa 150 000 $, i Tesla je nadao da će pristizati nova pomoć i da će ideja biti ostvarena. Međutim, kako su Morganove namere bile da ovlada radijom i novim sistemima energije, sa Markonijevom jeftinijom opremom i, tada, većim rezultatima u prenosu radio signala, ovaj odlučuje da zaustavi finansiranje projekta. Po Morganovom povlačenju, mnogi drugi financijeri su takođe, odustali da dalje finansiraju projekat.
 
Teslina kula nikada nije dobila prvobitno planirani izgled, ali su toranj i zgrada labaratorije, površine od oko 900  kvadratnih metara, dovršeni 1902. godine. Oprema za labaratoriju je izrađivana po specijalnim narudžbinama.
Tesla je u 12 tačaka objasnio tačno šta će sve biti omogućeno ovim sistemom. Međutim, u doba kada je radio shvatan kao tačka-tačka komunikacija, difuzni sistem prenosa vesti, muzike, pisama, čekova i slično smatralo se kao najveća i najudaljenija fantazija.
Tesla je vodio beleške o svojim istraživanjima na Long Ajlendu, međutim one nisu bile toliko kontinuirane kao beleške iz Kolorado Springsa. Tesla se susretao sa raznim preprekama, među kojima su one finansijske prirode bile najveće. Kada su se 1905. godine pojavili poverioci sa sudskim presudama, Tesla je bio primoran da zatvori svoju labaratoriju.
Toranj nikada nije dovršen, a većina mašina je odnesena iz labaratorije, jer su nedostajala sredstva za njihovu kupovinu. Vrativši se u Njujork, otvorio je novu kancelariju u ulici Brodvej 165. Sakupivši nešto novca platio je dugove ali nije mogao da otvori novu laboratoriju. 
Back to top