Logičko kolo I – Patent i primena

Logičko kolo I – Patent i primena
1902. godine Tesla je razvio i patentirao logičko kolo I, kritični element svakog današnjeg digitalnog računara, preciznije preteču današnjih tranzistora i procesora. Tesla je svoju zamisao zaštitio patentima «Sistem signalizacije «  (System of Signaling) i « Metod signalizacije » (Method of Signaling). Osim što opisuju logičko kolo I, ova dva patenta navode i osnovu tehnike za prenos podataka u sistemima proširenog opsega bežične komunikacije poznatim kao frekventno skakanje i multipleks sa frekvencijskom raspodelom kanala.  Američki patentni zavod je zvanično odobrio ova dva patenta 17. marta i 14. aprila 1903. godine, pod patentnim brojevima 0,723,188 i 0,725,605.

Logičko kolo predstavlja sklop koji je u mogućnosti da izvrši osnovne logičke operacije: I, ILI, NE, kao i njihove kombinacije. Logička kola u zavisnosti od tehnologije, mogu biti mehanička, hemijska, elektronska, optička,… Većina logičkih kola ima dva ulaza i jedan izlaz. U svakom posmatranom momentu, signal na ulazu se može naći u jednom od dva binarna stanja: niskom (0) i visokom (1), koja odlikuju različiti nivoi napona. Budući da je ovde reč o strujnim kolima, u većini logičkih kola, nisko stanje predstavlja obično signal od približno 0 V, dok je više stanje približno signal od 5 V.

Tesla je ovaj patent prvobitno upotrebio krajem osamdesetih godina XIX veka na modelu broda na daljinsko upravljanje. U to vreme, njegova skrivena tehnologija oličena u logičkom kolu I sastojala se u originalnoj metodi za kodiranje i dekodiranje elektromagnetskih talasa unutar samog uređaja. Ono što je bilo neophodno takvom sistemu bio je sklop u uređaju koji bi, u zavisnosti od različitih signala, davao različitu reakciju, drugim rečima: logičko kolo.
 
Nikola Tesla je septembra 1898. godine u njujorškom Medison Skver Gardenu prikazao novi izum: brod na daljinsko upravljanje. To je bila prva javna demonstracija bežičnog daljinskog upravljanja u istoriji, i samim tim je, po Teslinim rečima, izazvala „senzaciju kakvu nije napravio nije drugi moj izum“. Tesla je iskoristio tekuću izložbu elektronike da predstavi svoj novo otkriće koje je nazvao „teleautomaton“. Neki svedoci su smatrali da Tesla pri eksperimentu koristi kontrolu uma.

Pojedinosti tehničke prirode navedeni su u njegovom patent 613,809 pod naslovom “metod i uređak za upravljanje mehanizmom pokretnih plovila ili vozila“ (“Method of and Apparatus for Controlling Mechanism of Moving Vessels or Vehicles”). Tesla je ovde pokazao kako radio signali mogu da dovedu do operacija na daljinu „bez neposrednih žica, kablova ili drugog oblika električne ili mehaničke veze sa predmetom, izuzev prirodnog medija u prostoru“.  Smatra se da je ovo ujedno i prvi prototip robota.

Mada je Tesla predvideo široki spektar primene svojeg robota na daljinsko upravljanje, uključujući prenos predmeta na daljinu kao i uspostavljanje komunikacije sa nedostupnim oblastima i njihovo istraživanje, on je oprezno, a ko ne i s optimizmom, zaključio da je vojni potencijal njegovog otkrića ravan nuli. U svojoj patentnoj prijavi napisao je da je njegova “najveća vrednost biti u tome što će zbog izvesne i neograničene destruktivnosti, dovesti do uspostavljanja i održavanja trajnog mira među narodima”.

Sam mehanizam primene Teslinog patenta se sastoji u sledećem: Bežični prenos signala se ostvaruje pomoću predajnika koji emituje signal određene frekvencije i prijemnika koji je podešen da primi signal na toj frekvenciji. Logičko kolo I predstavlja tačno definisan uslov kada će se obaviti izvesna radnja ili operacija u uređaju po prijemu signala. Teslin brod na daljinsko upravljanje posedovao je dva predajnika različitih frekvencija i dva uparena prijemnika sa svaki predajnik pojedinačno. Plovidba broda (u vidu funkcija pokretanja elise i upravljanja kormilom) bila je moguća samo kad se na prijemnicima broda istovremeno registruju oba signala na pojedinačnih predajnika. Upravo je to rezultat logičke operacije « I », tj. na njoj zasnovanog logičkog kola « I », jer se izlazni signal pojavljuje isključivo u slučaju kad su na oba njegova ulaza primljeni visoki signali. Ukoliko bi se na brodu registrovao samo pojedinačno jedan od oba signala, brod se ne bi pokrenuo.

Model Teslinog broda sa funkcionalnim logičkom kolom I nalazi se i u zbirci Muzeja Nikole Tesle u Beogradu.
 

Other Inventions

Bežična telekomunikacija
Bežična telekomunikacija

Nikola Tesla započeo je svoj rad na bežičnoj telekomunikaciji još 1983. godine a sistematizuj…

Read entire article
Back to top