Thomas Edison

Thomas Edison
Tomas Edison (Thomas Edison 1847-1931) jedan je od najpoznatijih i najznačajnijih američkih izumitelja. Edison nikada nije stekao formalno obrazovanje, pošto je kao problematično dete bio izbačen iz škole. Uglavnom ga je podučavala majka, a kasnije se u najvećoj meri sam obrazovao. Od ranog detinjstva imao je problema sa sluhom, što ga je pratilo kao hendikep do kraja života. Već kao 12-godišnjak počeo je da radi kao raznosač novina na železnici, a zatim je i sam pokrenuo svoje novine Grand Trunk Herald, koje je uglavnom sam pisao. Sa 15 godina počinje da radi kao telegrafista i upravo tada počinje da se interesuje kako za telegrafiju, tako i za električnu energiju. Tako je 1868. godine izumeo električni aparat za beleženje glasova na izborima, što u tom periodu nije naišlo na veliko interesovanje.
Edison se 1869. godine preselio u Njujork, gde je razvio izum za koji je dobio svoj prvi patent. U pitanju je bio berzanski „tiker“ sa papirnom trakom za slanje cena sa berze širom zemlje. Ovo je Edisonu donelo ogroman uspeh i finansijsku dobit, nakon čega odlučuje da se u potpunosti posveti pronalascima i njihovoj komercijalizaciji. 1870. godine postaje nezavisni preduzetnik i osniva svoju prvu malu laboratoriju sa proizvodnim pogonom u Nju Džerziju. Sarađivao je sa brojnim velikim kompanijama, među kojima je bila i kompanija Western Union, za koju je proizvodio svoje telegrafske izume. Već početkom sedamdesetih godina XIX veka, Edison je stekao reputaciju vrhunskog izumitelja i on 1876. godine seli svoj proizvodni pogon u Menlo Park u Nju Džerziju, gde je u sklopu svoje kompanije izgradio i laboratoriju za industrijska istraživanja. Iste godine kompanijaWestern Unionga podstiče da razvije komunikacioni uređaj koji bi bio konkurencija telefonu Aleksandra Bela, što Edison nikada nije uradio. Ipak, u decembru 1877. godine Edison je izumeo fonograf, aparat za snimanje zvuka, što mu je donelo svetsku slavu.
Osamdesete godine XIX veka bile su najuspešnije za Tomasa Edisona. Nakon što je 1880. godine dobio patent za električnu sijalicu, Edison pokreće kompaniju za prenos električne energije Edison Illuminating Company, koja je kasnije ušla u sastav korporacije General Electric.Godinu dana kasnije, 1881., Edison napušta svoj objekat u Menlo Parku i osniva više ogranaka svoje kompanije u gradovima u kojima je uvođena struja i osvetljenje. Upravo u tom periodu, 1882. godine, Nikola Tesla počinje da radi u ogranku Edisonove kompanije u Parizu, a zatim i u Strazburu. Teslu su uglavnom slali da popravlja instalacije na Edisonovim centralama jednosmerne struje, ali na nagovor i uz pismo preporuke Edisonovog prijatelja Čarlsa Bečelora, Tesla 1884. godine odlazi u Ameriku gde počinje da radi za Edisona u njegovoj laboratoriji u Njujorku. Iako je Tesla izuzetno cenio Edisona, njihova saradnja nije dugo trajala. Naime, zbog neisplaćenih obećanih naknada i nezadovoljstva odnosom, Tesla je već 1885. godine napustio Edisona, osnovavši svoju kompaniju i posvetivši se u potpunosti usavršavanju svojih pronalazaka iz oblasti naizimenične struje. Zbog razmimoilaženja u stavovima oko načina elektrifikacije, odnosno Teslinog zalaganja za upotrebu naizmenične struje kao ekonomičnijeg metoda prenosa električne energije u odnosu na jednosmernu struju koju je proizvodio Edison, dvojica velikih izumitelja od saradnika postali su veliki protivnici.
Period koji je usledio ostao je u istoriji poznat kao „Rat struja“. Edison u tom rivalstvu često nije prezao od najsurovijih metoda, sve u cilju dokazivanja neprihvatljivosti Tesline naizmenične struje. Tako se Edison uključio u razvoj i promovisanje električne stolice za sprovođenje smrtnih kazni, a vrhunac je svakako bilo javno ubijanje životinja dvosmernom strujom, sve to kako bi dokazao koliko je ona opasna. Međutim, zahvaljujući podršci Džordža Vestinghausa i njegove kompanije, Tesla uspeva da istraje u svojim naporima da dokaže ogromnu prednost naizmenične struje nad jednosmernom. Njihova ponuda za osvetljavanje Svetske izložbe u Čikagu 1893. godine odnela je prevagu nad dvostruko skupljom ponudom Edisona i kompanije General Electric. Čikago je ostao poznat kao „Grad svetlosti“, a izložba, koja je trajala više meseci, bila u celosti osvetljena Teslinim sistemom. Time je konačno stavljena tačka na „rat struja“, a proizvodnja jednosmerne struje se od tog trenutka sve više napušta.
Tesla i Edison su, prema pisanjima novinara, bili nominovani 1915. godine kao kandidati za zajedničku Nobelovu nagradu iz fizike. Iako vest o njihovom nominovanju nikada zvanično nije potvrđena, govorilo se da je razlog zbog kojeg se odustalo od dodele ovog prestižnog priznanja dvojici velikih umova upravo bilo njihovo rivalstvo i činjenica da bi odbili bilo kakvu mogućnost da nagradu podele.
Tomas Edison je za svog života dobio ukupno 1093 patenata. Među najvažnijima su bili fonograf, električna sijalica, telegrafski aparat koji kuca štampana slova, megafon, mikrofon s ugljenikovim granulama za poboljšanje telefona i kinetoskop (filmska kamera). Što se tiče sijalice, smatra se da ona nije u potpunosti Edisonov izum, budući da je dosta godina pre njega nju razvio Džozef Sven (Joseph Swan), koji, međutim, u to vreme nije uspeo da svoj izum iskoristi u komercijalne svrhe. Sa razvojem automobilske industrije, Edison je radio i na izumima za napajanje električnih automobila. Jedan od njegovih najbližih prijatelja bio je Henri Ford, jedan od najznačajnijih predvodnika automobilske proizvodnje u to vreme.
Zbog velike slave i uspeha sa pronalascima, Vlada SAD je tokom Prvog svetskog rata postavila Tomasa Edisona na čelo Savetodavnog odbora Ratne mornarice, sa zadatkom da izučava i ocenjuje izume koji su se razvijali za vojnu upotrebu. Edison je u okviru rada u Odboru radio na nekoliko projekata, među kojima su bili detektori podmornica i tehnike za lociranje naoružanja. Međutim, Edison je kasnije izjavio da iz moralnih pobuda i protivljenja nasilju prihvata samo da radi na oružju u odbrambene svrhe.
Tomas Edison imao je dva braka i ukupno šestoro dece. Dobitnik je brojnih priznanja, kako za života, tako i posthumno, a po njemu su nazvane i mnoge institucije, muzeji i spomen obeležja. Takođe, 1904. godine ustanovljena je Edisonova medalja, koju je Američki institut inženjera elektrotehnike (AIEE, današnji IEEE) usvojio kao svoju najznačajniju nagradu koju dodeljuje istaknutim ličnostima. To je ujedno i najstarije priznanje koje se dodeljuje iz oblasti elektrotehnike i elektronike, a jedan od dobitnika bio je i sam Nikola Tesla, kome je nagrada uručena 1917. godine.
Back to top