Sarah Bernhardt

Sarah Bernhardt
Sara Bernar (Sarah Bernhardt 1844-1923) bila je jedna od najvećih francuskih glumica iz perioda kasnog XIX veka i početka XX veka. Rodila se kao ćerka kurtizane jevrejskog porekla u Parizu i pravo ime joj je bilo Anrijet-Rozin Bernar (Henriette-Rosine Bernard). Zahvaljujući ogromnom talentu i uspehu koji je ostvarila kao vrhunska dramska glumica dobila je nadimak Božanstvena Sara (la Divine Sarah), a zbog svog prepoznatljivog glasa zvali su je i „Zlatan glas“ (La voix d'or).Školovala se na prestižnom Pariskom konzervatorijumu, a prve uspehe kao glumica zabeležila je u francuskom pozorištu Odeon u kojem je igrala od 1866. do 1972. godine. Nakon toga slede prve značajnije uloge u pozorištu Komedi Fransez (Comédie-Française)sa kojima je i stekla slavu. Bila je poznata po svojoj harizmi, sjajnoj dikciji i neverovatnoj ekspresivnosti, što ju je proslavilo kako u Francuskoj tako i na međunarodnoj sceni kao jednu od najboljlih dramskih umetnica svih vremena. 1880. godine osnovala je sopstveno putujuće pozorište, sa kojima je išla na brojne turneje. Redovno je nastupala u Engleskoj, a zatim je u novembru 1880. godine prvi put nastupila u NJujorku, kao i u drugim gradovima u SAD i Kanadi. Tokom 90-ih godina XIX veka išla je na svetsku turneju koja je uključivala i Australiju i Južnu Ameriku. Najpoznatije su joj bile uloge koje je ostvarila u predstavama „Fedra“ Žana Rasina, kao Margerit Gotije u „Dami s kamelijama“, kao Dezdemona u Šekspirovom „Otelu“, kao Adrijana Lekuvrer u istoimenoj drami i druge. Bila je i jedna od prvih filmskih glumica, debitujući kao Hamlet u dvominutnom nemom filmu „Hamletov dvoboj“. Kasnije je snimila još nekoliko filmova koji su uglavnom bili ekranizacije njenih pozorišnih predstava. Uspešno se bavila i slikanjem i vajanjem, koje je učila od poznatih majstora. U više navrata je imala i izložbe, koje su ocenjene kao veoma uspešne. Ipak, gluma joj je ostala najveća strast. Glumila je čak i kada joj je 1915. godine amputirana desna noga zbog gangrene, ne ustajući sa stolice dok je izvodila neke od svojih najboljih uloga.

Sara Bernar vodila je vrlo buran život. Za nju se govorilo da ima tešku narav i da je često bila drska i nabusita. Bila je svakako veoma ekstravagantna, kako po svom ponašanju, tako i po oblačenju i načinu života. Sa petnaest godina kupila je mrtvački kovčeg u kojem je često volela da spava, govoreći da joj to pomaže da se uživi u uloge svojih tragičnih junakinja koje je igrala u pozorišru. Sa dvadeset godina rodila je vanbračnog sina Morisa iz ljubavne afere koju je imala sa belgijskim plemićem. Ceo život bila je okružena poznatim umetnicima, među kojima su najpoznatiji bili Aleksandar Dima Sin, Gabrijele D'Anuncio, Alfons Muha, Marsel Prust, Viktor Igo, od kojih je s nekima, navodno, bila i u ljubavnoj vezi. Kasnije se udala za grčkog glumca Aristida Damalu, ali njihov brak nije dugo trajao. Govorilo se da je u kasnijim godinama braka imala aferu i sa princom od Velsa, budućim kraljem Edvardom VII.

Susret s Nikolom Teslom dogodio se tokom njegovog boravka u Parizu 1892. godine, neposredno pred odlazak u Gospić i majčinu smrt. Slavna glumica bila je opčinjena likom Nikole Tesle i pokušala je da ga osvoji. Ostalo je zabeleženo da je Sara, videvši Teslu za stolom u jednom pariskom restoranu, prošla pored njegovog stola i upadljivo ispustila maramicu. Tesla je maramicu dohvatio, poklonio se glumici i rekao: „Gospođice, vaša maramica“, a zatim se vratio za sto i nastavio priču o bežičnom prenosu energije. Iako nenaviknuta da bude odbijena, Sara Bernar je nastavila da prati život i rad Nikole Tesle. Oni su se kasnije upoznali u NJujorku, gde su se viđali na večerama i zabavama koje je priređivala sama glumica ili neko od zajedničkih prijatelja. Razmenjivali su i pisma, a ona je često posećivala i Teslina predavanja. Ipak, veliki naučnik ostao je dosledan svom opredeljenju da ne dozvoli da ga žene odvrate od svoje posvećenosti izumima i njih dvoje su do kraja ostali samo prijatelji.
 
Back to top