John Pierpont Morgan

John Pierpont Morgan
Džon Pjerpont Morgan (John Pierpont Morgan 1837-1913) bio je jedan od najmoćnijih i najuticajnijih bankara i investitora koji su umnogome uticali na tok kojim su se industrija, nauka i pronalazaštvo tog doba razvijali. Morgan je započeo svoju bankarsku karijeru 1857. godine u kompaniji svog oca Džunijusa, koji je bio jedan od partnera firme Peabody, Morgan & Co. Kompanija je 1877. godine investirala značajnu sumu novca u Edisonovu kompaniju za proizvodnju jednosmerne struje. Tokom godina, kompanija Morganovih menjala je naziv i vlasničku strukturu, da bi konačno od 1895. godine bila preimenovana u J. P. Morgan & Company. Kompanija je do 1900. godine postala jedna od najmoćnijih bankarskih kuća na svetu, sa značajnim uticajem i na politički život u SAD. 1892. godine Morgan je organizovao spajanje Edisonove kompanije sa Thomson-Houston Electric Company, čime je formirana korporacija General Electric. Takođe je značajan njegov uticaj i u američkoj industriji čelika, nakon što je kupovinom rudnika i čeličana širom Amerike i spajanjem više kompanija iz tog sektora osnovao 1901. godine korporaciju U.S. Steel, prvu milijardersku kompaniju, koja je i danas jedan od najvećih proizvođača čelika u svetu.

Koliko je Morgan bio moćan svedoči i činjenica da je sa svojim partnerima imao snažan uticaj na državne finansije početkom XX veka, ključnom periodu za Teslu. Najpre je 1901. godine zbog nesuglasica između vodećih investitora, uključujući i Morgana, oko finansijske kontrole nad Severnopacifičkom železnicom došlo do prvog pada njujorške berze. Dve godine kasnije došlo je do novog pada berze, koji je doveo da pada hartija od vrednosti i samim tim, do pada vrednosti investicija u sve značajnije projekte, među kojima je bio i Teslin Vardenklif projekat. Najteža u nizu ovih finansijskih kriza bila je tzv. „Panika iz 1907“, koja se, nakon pada deonica za 50% u SAD, proširila i na Evropu. Ova kriza dovela je američku ekonomiju gotovo do kolapsa, a najveće njujorške banke bile su na ivici bankrota. Morgan je u konsolidovanju ove krize odigrao ključnu ulogu. On je intervenisao ubrizgavši velike količine novca u sistem i uspeo je da ubedi i druge bankare da učine isto.

Iako je Morgan već učestvovao u finansiranju jednog dela hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima, čija je izgradnja započela 1895. godine, on i Tesla su se upoznali tek krajem 1900, kada je srpski naučnik bio na vrhuncu slave. Tesla je bio omiljen u njujorškom društvu, a najmlađa Morganova ćerka En bila je opčinjena njegovim likom i gajila velike simpatije prema njemu.
Tesla ubrzo uspeva da ubedi Morgana da finansira njegov projekat izgradnje Vardenklif tornja na Long Ajlendu. Origingalna zamisao Nikole Tesle bila je izgradnja sistema za bežični prenos električne energije u sve delove sveta, ali je Morgan u tome video priliku da preuzme kontrolu nad najnovijim tehnologijama u oblasti bežične telegrafije, zbog čega je i pristao da finansira Teslin  poduhvat. Ugovor je potpisan početkom 1901. godine, na osnovu kojeg je Tesla dobio 150.000 dolara za izgradnju svog transatlantskog sistema, a Morgan je stekao kontrolu nad 51% deonica kompanije „Nikola Tesla“. Teslu su, međutim, u realizaciji njegovog najvažnijeg projekta značajno uzdrmale finansijske krize koje su se nizale upravo u tom periodu i zbog kojih početne investicije nije uspeo da iskoristi da završi započeto. Istovremeno, Guljelmo Markoni postiže uspeh sa prenosom prvih radio signala preko okeana i uspešno započinje komercijalizaciju radio komunikacije. Sve to je uticalo da se Morgan sve više udalji od ideje finansiranja Teslinog projekta i okreće se polako Markoniju. Nakon Morganove smrti 1913. godine, celokupan bankarski posao preuzima njegov sin Džon P. Morgan mlađi, poznatiji i kao Džek Morgan. Tesla počinje njemu da se obraća za pozajmice, ali kako je zapadao sve više u dugove, 1916. godine konačno objavljuje svoj bankrot, a njegov Vardenklif projekat doživljava potpuni krah.

Morganova kompanija nastavila je i posle njegove smrti da bude jedna od najmoćnijih bankarskih kuća. Iz nje su se vremenom razvile dve kompanije koje i dan danas važe za jedne od najjačih investicionih institucija u SAD i celom svetu, JP Morgan Chase& Co. i Morgan Stanley.
Back to top