Hugo Gernsback

Hugo Gernsback
Hugo Gernsbek (Hugo Gernsback 1884-1967) rođen je kao Hugo Gernsbacher u Luksembrugu, a proslavio se kao američki pisac, izumitelj, urednik i izdavač. Pored Žila Verna i Hebrerta DŽordža Velsa smatra se jednim od začetnika naučne fantastike kao posebnog književnog žanra, kojem je Gernsbek doprineo pre svega kroz svoju izdavačku delatnost. Nakon studija tehničkih nauka u Luksemburgu, Gernsbek je 1904. godine emigrirao u SAD u nameri da komercijalizuje unapređenu suvu bateriju koju je izumeo. U Americi osniva kompaniju Electric Importing Company, koja je prvenstveno uvozila delove za radio uređaje iz Evrope. 1908. godine pokreće prvi časopis Modern Electrics, koji je bio prvi časopis na svetu posvećen elektronici i radiju, kasnije preuzet od strane časopisa Popular Science. Pod okriljem ovog časopisa Gernsbek je 1909. godine osnovao Američku asocijaciju bežične tehnologije (Wireless Association of America), koja je za samo godinu dana stekla 10.000 članova. Od 1911. godine časopis Modern Electrics počeo je da objavljuje njegov naučno-fantastični roman u nastavcima pod naslovom ''Ralph 124C 41+''. 1913. godine Hugo Gernsbek osniva još jedan časopis, koji nosi naziv The Electrical Experimenter do 1920. godine, kada postaje Science and Invention. Upravo je u „Elektrikal eksperimenteru“ Gernsbek počeo da, pored naučnih članaka, objavljuje i prve priče naučno-fantastičnog žanra. 1926. godine on pokreće i svoj treći časopis, Amazing Stories, koji i zvanično postaje prvi časopis na svetu posvećen naučnoj fantastici.

Zbog doprinosa koji je Gernsbek dao razvoju naučne fantastike, Svetsko udruženje naučne fantastike je ustanovilo nagradu Hugo Award koja se od 1953. godine dodeljuje svake godine na Svetskoj konvenciji naučne fantastike za najbolja dela i dostignuća iz oblasti naučne fantastike. I sam Hugo Gernsbek dobio je specijalnu Hugo nagradu 1960. godine kao „otac prvog naučno-fantasičnog časopisa“. Osim doprinosa razvoju naučne fantastike, Hugo Gernsbek je u velikoj meri pomogao i u razvoju i promovisanju radio industrije. Naime, osim kroz članke koje je često na tu temu pisao u svojim ranijim časopisima, od 1919. godine on počinje da objavljuje specijalizovan mesečni časopis posvećen radiju pod naslovom Radio News. Kasnije pokreće i časopis Radio-Craft, koji izlazi od 1929. do 1948. godine, nakon čega se objavljuje pod nazivom Radio-Electronics sve do 2003. godine.

Hugo Gernsbek odigrao je veoma važnu ulogu za Teslina dostignuća i sveukupan rad. On je zaslužan što je Nikola Tesla ostavio za sobom svoje autobiografsko delo „Moji izumi“ iz kojeg možemo da saznamo brojne detalje o mnogim ključnim trenucima u naučnikovom životu. Naime, Gernsbek je krajem 1918. godine zamolio Teslu da kroz seriju članaka u njegovom časopisu „Elektrikal eksperimenter“ napiše svojevrsnu životnu priču i približi svoje izume široj publici. Prvi u nizu članaka „Mojih izuma“ objavljen je 1. februara 1919. godine, a članci su izlazili sve do oktobra iste godine. Poslednji članak iz ovog niza Tesla je napisao na temu značaja teleautomatike. Smatra se da je ceo autobiografski ciklus zapravo ostao nedovršen, jer sam kraj serijala nigde nije nagovešten. U pojedinim zapisima nevedeno je da su razlog za to bila neslaganja sa urednikom Gernsbekom, iako je sam Gernsbek bio veliki Teslin obožavalac i prijatelj.

Gernsbek je i pre objavljivanja „Mojih izuma“ dosta pisao o Tesli, a sam serijal članaka najavio je s velikim ponosom u januaru 1918. godine u svom editorijalu pod naslovom „Nikola Tesla i njegovi izumi“. Tu je, između ostalog napisao:

Nikola Tesla je, po mišljenju renomiranih stručnjaka, najveći pronalazač svih vremena. Tesla ima više originalnih izuma nego ijedan drugi čovek tokom istorije. Smatra se da je veći od Arhimeda, Faradeja ili Edisona. NJegovim osnovnim i onim revolucionarnim otkrićima nema ravnih u analima sveta. Sasvim je moguće da je njegov genije jedno od sedam čuda intelektualnog sveta.“

Ceo članak je svojevrsno odavanje počasti Tesli i njegovim dostignućima. Iz njega možemo da saznamo i kakvi su bili stavovi drugih naučnika o Tesli, u čemu se sve ogledala njegova genijalnost i veličina, kako je zračio neverovatnom inteligencijom, kako je bio načitan i obrazovan, kako je uvek izgledao mlađe nego što jeste, kako je živeo i uopšte kakav je utisak ostavljao na ljude. Gernsbek je ovde opisao i sopstvenu fasciniranost Teslom.  On je prvi put pročitao o njemu kad je imao 15 godina u jednom nemačkom nedeljniku i već tada je postao njegov veliki obožavalac. Dok je studirao tehničke nauke, čitao je svaki Teslin rad i članak koji mu je dopao ruke, a i sam je isprobavao neke od Teslinih eksperimenata. Upoznali su se prvi put u NJujorku, nekoliko godina pre početka objavljivanja „Mojih izuma“, u radionici gde su bili izrađeni prvi modeli Teslinih turbina, i od tad počinje njihovo druženje. Gernsbekovo je koristio priliku da oda priznanje svom prijatelju i u uvodnicima svakog od šest članaka iz serijala „Moji izumi“ objavljenih u „Elektrikal eksperimenteru“. U svakom od njih Gernsbek bi iskazao svoje divljenje prema velikom naučniku i kroz odlomke iz njihovih razgovora prikazao bi i druge aspekte Teslinog života. Tako su u prvom uvodniku, u odeljku pod naslovom „Nikola Tesla – čovek“, opisane između ostalog i njegove navike u ishrani, a saznajemo i da je Tesla bio i vešt kuvar koji je sam smislio brojna jela.

Kada je Tesla umro 1943. godine, na inicijativu Huga Gernsbeka izrađena je Teslina posmrtna maska, koja se danas čuva u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. Masku je izradio američki vajar Frederick Moynihan.
Back to top