George Westinghouse

George Westinghouse
Džordž Vestinghaus (George Westinghouse 1846-1914) jedan je od najzaslužnijih ličnosti u primeni Teslinih otkrića u oblasti naizmenične struje i opštoj elektrifikaciji kakvu imamo i danas. Bio je poznat najviše kao preduzetnik i osnivač kompanije Westinghouse Electric Corporation, koja je postojala do 1999. godine. Međutim, i sam Vestinghaus bio je izumitelj i inženjer. 1868. godine izumeo je vazdušnu kočnicu za vozove, za koju je 1873. dobio i patent, nakon čega osniva svoju prvu kompaniju pod nazivom Westinghouse Air Brake Company. Vestinghaus je počeo da se interesuje za naizmeničnu struju još početkom osamdesetih godina XIX veka, pre nego što je upoznao Nikolu Teslu. On je sa svojim inženjerima radio na razvoju sistema napajanja električnom energijom pomoću generatora naizmenične struje, te je 1886. godine osnovao Westinghouse Electric & Manufacturing Company, koja je 1889. preimenovana u Westinghouse Electric Corporation.

Vestinghaus upoznaje Nikolu Teslu u maju 1888. godine nakon predavanja koje je Tesla održao pred Američkim institutom inženjera elektrotehnike. Vestinghaus je u Teslinom radu video ogroman potencijal i odlučuje da otkupi prvih sedam Teslinih patenata iz oblasti polifaznih struja. Time je „rat struja“ koji se vodio sa Tomasom Edisonom i njegoim principima jednosmerne struje sve više zahuktavao. Zahvaljujući podršci Vestinghausa, Tesla uspeva narednih godina da usavrši svoje patente i radi na njihovoj praktičnoj primeni. Mukotrpna borba oko prednosti naizmenične nad jednosmernom strujom okončana je Svetskom izložbom 1893. godine u Čikagu, kada je ponuda Vestinghausove kompanije za osvetljavanje izložbe pobedila kao bolja i dva puta povoljnija od ponude koju je dala kompanija Tomasa Edisona. Izložba je označila prekretnicu u upotrebi naizmenične struje, koja tada, na osnovu Teslnih principa, počinje da se proizvodi za širu upotrebu. U isto vreme kompanija Džordža Vestinghausa zajedno sa Nikolom Teslom postiže još jedan veliki uspeh – pobeđuje na konkursu za izgradnju hidroelektrane na Nijagarinim vodopadima. Prvi agregat pušten je u rad 1895. godine, a hidrocentrala zvanično počinje da radi od novembra 1896. godine, kada je prvi put isporučena struja gradu Bafalu, čime je označen početak novog načina distribucije električne energije u celom svetu, budući da su sve naredne hidroelektrane građene po uzoru na Teslinu centralu na Nijagarinim vodopadima. Ipak, uprkos velikom uspehu, Vestinghausova kompanija pretrpela je u „ratu struja“ velike finansijske gubitke, zbog čega je Vestinghaus bio blizu bankrota i nije bio u mogućnosti da Tesli isplati obećanih 2.5 dolara za svaku instaliranu konjsku snagu, kao što je bilo dogovoreno još na početku njihove saradnje. Tesla je, u znak zahvalnosti čoveku koji je verovao u njegove izume i vizije, pocepao ovaj ugovor i oslobodio Vestinghausa svih dugova. Veruje se da bi suma koju bi Vestinghaus dao Tesli da je imao novca u tom trenutku dostigla oko 250 miliona dolara.

Tokom finansijske krize 1907. godine, Džordž Vestinghaus je bio prinuđen da se povuče sa čela kompanije, nakon čega se penzioniše. 1911. godine dobio je Edisonovu medalju Američkog instituta inženjera elektrotehnike (AIEE) za zasluge u oblasti razvoja sistema naizmenične struje. Vestinghaus je umro 12. marta 1914. godine u Njujorku, a kao veteran Građanskog rata sahranjen je na nacionalnom groblju Arlington. Tesla je odao poslednju počast svom saradniku i prijatelju članku koji je objavljen 21. marta u časopisu Electrical World. On je oduvek isticao Vestinghausovu plemenitu ličnost i njegova dostignuća u elektrotehnici, kako kroz izume koje je sam razvijao, tako i kroz podršku koju je nesebično davao Tesli u realizaciji sistema naizmeničnih struja. Dok je Tesla govorio da svet Vestinghausu duguje beskrajnu zahvalnost, njihova saradnjaostala je upamćena kao „savršeno partnerstvo“, zbog sveukupnog dalekosežnog uticaja koji su zajedno imali na napredak čovečanstva.
Back to top