Blog

Nenadmašnom geniju

Predrag Ćulibrk, generalni direktor Telekoma Srbija

Još od pradavnih vremena ljudi imaju potrebu da komuniciraju. Savremeni telekomunikacioni operatori im to omogućavaju prenoseći digitalni i analogni signal čvrstim vezama, a i bežičnim putem - putem koji je osmislio i trasirao istinski i nenadmašni genije, Nikola Tesla. Tajanstveni stranac, kako ga je nazvao u svojoj za života neobjavljenoj noveli bliski prijatelj Semjuel Klemens, poznatiji kao Mark Tven. Pronalazač s kojim se po raznovrsnosti naučnog rada u prošlom milenijumu može uporediti jedino možda Leonardo da Vinči.
 
Lako je nabrajati ideje i zasluge velikog naučnika jer ih nije bilo malo. Nema domaćinstva u kojima se i danas ne koriste neki od Teslinih uređaja, iako je prošlo više od sto godina od konstruisanja motora koji ih pokreću. Legendarne loptaste munje, proizvedene u laboratoriji, još ni do dan danas niko nije u stanju da rekonstruiše u potpunosti. Doduše, 2013. godine tim naučnika iz Kolorada uspeo je da stvori nešto slično - blještave oblake plazme iz jedinjenja elektrolita i da ih održi u životu oko pola sekunde. Tesla ih je stvarao s lakoćom, upravljao njima i čak ih držao u rukama, a da pri tom nije bio povređen.
 
Važna otkrića Nikole Tesle u vezi atmosferskog elektriciteta, odnosno svojstava jonosfere, otkrivena tokom istraživanja u Kolorado Springsu u eksperimentima sa visokim naponima i visokim frekvencijama, bila su sasvim neshvaćena u to vreme. O tome najbolje svedoči činjenica da jonosfera tada još nije bila poznata pod tim imenom.
 
Nadovezujući se na otkrića iz Kolorado Springsa nastavio je rad na Long Ajlendu, gde je tokom testiranja tornja Vordenklif, jednom prilikom, po rečima mnogobrojnih svedoka, zapalio nebo nad Njujorkom, tako da su mogle da se čitaju novine po noći. Taj toranj je trebalo da bude samo jedan od pet istih takvih, planski raspoređenih po planeti. Uz pomoć njih je planirao ostvarenje futurističkog predviđanja, a danas opisa naše svakodnevice, elaborata prezentovanog pod nazivom „Svetski sistem u 12 tačaka” iz 1900. godine. U njemu je detaljno opisao mogućnosti moderne tehnologije, prvenstveno iz oblasti telekomunikacija, kao što su bežični internet, mobilna telefonija i GPS.
 
Njegovo kasnije predviđanje budućnosti komunikacija iz 1909. za „New York Times”, koje je preneo časopis „Popular Mechanics” u članku „Wireless of the future”, mnogi operatori mobilne telefonije i proizvođači mobilnih telefona smatraju Teslinom vizijom pojave pametnih mobilnih uređaja.
 
Takođe je važno spomenuti članak „Problem povećavanja ljudske energije” iz 1900. godine, gde je analizirao zamke razvoja i apelovao na okretanje održivim izvorima energije, sa ponuđenim konkretnim rešenjima. Energija sunca, energija gravitacije ili energija zemljinog električnog potencijala samo su neka od predloženih rešenja.
 
Govoreći o Tesli, teško je ne upasti u zamku nabrajanja njegovih pronalazaka, pre svega  zbog njihove raznovrsnosti.  Međutim,  zbog pijeteta prema čuvenom naučniku,  svakako bi trebalo makar napomenuti oblasti u kojima je bio apsolutni pionir,  poput, recimo,  radio astronomije, bez koje  su nezamislive današnja saznanja o kosmosu, bazirane na posmatranju putem radio teleskopa, ili izrada fluorescentne svetiljke kao i testiranje laserskog snopa.
 
Osmislio je radar, elektronski mikroskop, praktično eksperimentisao sa X zracima, pronašao stojeće talase, otkrio povoljan uticaj visokofrekventnih struja na ljudski organizam, generisao  munje. Jedna od najvećih zasluga je svakako i sistem distribucije električne energije na velike udaljenosti.
 
Takođe je pionir u oblasti robotike, daljinskog upravljanja, radija - otkrio je i patentirao princip rezonancije za radio-veze. Tesla je konstruisao i električni upaljač ili svećicu za benzinske motore sa unutrašnjim sagorevanjem, za šta mu je priznat patent  pod nazivom „Električni upaljač za benzinske motore”, odnosno ono što mi danas nazivamo jednostavno ‒ svećica.
 
UNESCO je 2003. godine ostavštinu dr Nikole Tesle uvrstio u registar svetske kulturne baštine „Pamćenje sveta", a 2006. godinu je proglasio godinom Nikole Tesle. Jedinica za magnetnu indukciju je T (Tesla), a po Tesli je nazvan krater na mesecu i jedna kometa. Njegovo ime nose najluksuzniji i najbolji električni automobili na svetu iz kalifornijske fabrike Tesla Motors.
 
Mi u Telekomu Srbija smo ponosni što učestvujemo u evociranju uspomena na velikana nauke i etike, ingenioznog Nikolu Teslu i što smo doprineli stvaranju Virtuelnog muzeja „Nikola Tesla”.  Prepoznali smo i „Tesla Global Forum” kao priliku da se mladi ljudi podstaknu na inovativno razmišljanje. Nadamo se da će naši mladi istraživači i naučnici slediti Teslin pristup nauci i tehnologiji, kao i da će imati priliku da se posvete ozbiljnom proučavanju njegove naučne zaostavštine. To bi sigurno bilo korisno, kako za sve nas, tako i za čovečanstvo u celini.
 
 
 
 
 

Back to top